U fokusu - Srbija

Stabilan dinar u narednom periodu

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da je pred Srbijom period stabilnosti domaće valute i da ne bi trebalo očekivati poremećaje na deviznom tržištu.

Šoškić je napomenuo da se pri tome ne može isključiti međunarodni faktor i okolnosti koje mogu odatle da dođu. "Kao što znate, pad poverenja u evro ili u region odražava se na sve zemlje u našem okruženju, pa i na Srbiju", istakao je guverner.

On je poručio privrednicima da snize cene. "Verujem i da monetarna politika, koja je u ovom trenutku uglavnom restriktivna, mora da pruži rezultate. Drugim rečima, svi oni koji su ugrađivali nerealno visoke devizne kurseve ili inflaciona očekivanja u svoje cene, treba da razmisle još jednom i da te cene koriguju naniže", kaže Šoškić.

Prema njegovim rečima, od kraja prošle godine, dinar je ojačao, pa je Narodna banka Srbije posle dugo vremena kupovala evre na tržištu, a nije prodavala.

"Konstantno imamo situaciju na tržištu da veći broj učesnika kupuje dinare, nego što kupuje evre. To se odražava ne samo na stabilnost kursa, nego i na jačanje dinara. To je, po mom mišljenju, indikacija da se u Srbiju rado investira iz inostranstva", ocenio je guverner.

Šoškić je istakao da su te investicije uglavnom okrenute ka investiranju u državne hartije od vrednosti i da bi više voleo da one idu u pravcu direktnih stranih investicija, otvaranja novih postrojenja i radnih mesta.
Prodaja "Telekoma" privremeno rešenje

Povodom buduće prodaje "Telekoma Srbija", guverner je naveo da će taj novac za određeno vreme stabilizovati ekonomsku situaciju u Srbiji, ali da nikako ne može predstavljati neku vrstu dugoročnog rešenja za debalanse koje postoje u našoj ekonomiji.

"Srbija mora u narednom periodu da teži, bez obzira što je to bolno, što je moguće nižim stopama budžetskog deficita u odnosu na BDP i što je moguće nižim stopama inflacije, koje gravitiraju onima koje postoje u evrozoni", naglasio je Šoškić.

Komentarišući predloge pojedinih stručnjaka da Srbija treba da uvede evro, Šoškić je ukazao da se zemljama van Evropske unije ne pruža legalna mogućnost da taj put prođu i da Evropska centralna banka ima odlučan stav da zemlja može postati članica evrozone tek ukoliko ispuni stroge kriterijume.

"Posle učlanjenja, potrebno je da država ispuni relativno stroge kriterijume koji se odnose na nivo javnog duga, kretanje budžetskog deficita prema BDP-u, inflaciju i takozvani kamatni spred, odnosno kamate koje plaća država, u odnosu na kamate koje plaćaju zemlje u evrozoni sa niskom stopom inflacije", objasnio je on.